Ishrana

Dečje bolesti drugi deo: ostale tipične dečje bolesti

Neke od njih su urođene, a neke stečene.

Spomenimo ukratko samo neke od njih.

Poremećaj metabolizma aminokiselina

Aminokiseline su osnovna ”građa” od koje organizam pravi belančevine. Najčešće je to fenil-ketonurija, koju karakterišu mentalna deficijencija i prisustvo fenil-piruvične kiseline u mokraći. Povećanje količine fenil-alaninske kiseline u krvi se može kontrolisati. U tom slučaju propisuju se ishrana siromašna životinjskim belančevinama, sastavljena od voća, povrća i žitarica, jer gotovo sva ta hrana sadrži tu aminokiselinu.

Poremećaj metabolizma šećera.

Zbog njihove relativne učestalosti, u ovoj su grupi posebno značajne galaktosemija i nasledna nepodnošljivost fruktoze.

Galaktosemija je urođena bolest koju prouzrokuje nedostatak jednog enzima, derivata laktoze. Režim ishrane se sastoji u izbacivanju one hrane koja sadrži laktozu i galaktozu. Nijedna vrsta ribe niti sveži proizvod životinjskog porekla – osim mozga i školjki – ne sadrži galaktozu. Dopušta se uzimanje voća i povrća osim graška. Apsolutno je zabranjeno uzimanje mleka i kazeinskih proizvoda.

Nasledna nepodnošljivost fruktoze je poremećaj koji prati veliki pad nivoa šećera u krvi. Ishrana se mora temeljiti na potpunom izbacivanju šećera (od šećerne trske) i voća.

Poremećaj metabolizma masti

Kod dece postoje dva glavna poremećaja metabolizma masti. Jedan nastaje zbog ograničenja masnoća u ishrani, a drugi zbog ograničenja šećera. Ovaj drugi poremećaj mnogo je ređi.

Smanjenje količine masnoće u ishrani istovremeno dovodi i do smanjenja količine masti u krvi, pa deca koja trpe od takvog poremećaja metabolizma često dobijaju trbušne kolike (bol u stomaku). Zbog toga im se zabranjuje sva hrana koja sadrži masnoće, a to je maslac, ulje, margarin, svinjetina, jaja itd.

Dečje bolesti drugi deo: ostale tipične dečje bolesti

Celijačna bolest dece

Ova bolest reaguje na gluten: čim se, naime, iz ishrane izbace brašna mnogih žitarica, dolazi do naglog poboljšanja bolesti. Oboljenje se sastoji u nemogućnosti da se apsorbuju svi hranljivi elementi (naročito masnoće), kao i u teškim prolivima i gubitkom telesne težine, umoru i anemiji.

Ishrana mora sadržati maksimum kalorija koje dete može podneti, mnogo šećera i belančevina, a malo masnoća. Apsolutno je zabranjena hrana pripremljena od pšeničnog, raženog, zobenog i ječmenog brašna.

Dopuštaju se: kukuruz, pirinač, obrano mleko, pudinzi na bazi obranog mleka i pirinča, jaja, voće, meso, riba, bakteriološki fermentisani sirevi, krompir, med, marmelada i šećer.

Bolesno dete uvek zadaje probleme: kada ima visoku temperaturu, trpimo što je neprirodno mirno i neosetljivo na našu pažnju i brigu; poslednja faza bolesti, odnosno oporavak, uvek je puna njegovih hirova, lošeg raspoloženja i plača.

Sredina u kojoj živi mali bolesnik je vrlo važna da bi se stvorila podnošljiva situacija. Dete, pre svega, mora biti čisto; ko zna zašto, ali mnoge majke zapuštaju dete koje leži bolesno u krevetu: nema više pranja ruku i lica, nema češljanja da bi se uneo red u razbarušene uvojke. Iz predostrožnosti tokom egzantematskih (osipnih) bolesti ne smeju se zanemariti osnovne higijenske norme: ako lekar ne dozvoli kompletno pranje, detetu obavezno treba parčetom hidrofilne vate umočenu u mlaku vodu oprati lice i ruke, pa ih brižljivo osušiti. Kada ne bude više osećalo kako mu se ručice i lice “lepe“, dete će biti mnogo manje razdražljivo.

Drugi posao za majku bolničarku: održavati dečji krevet koji stalno mora biti uredan, bez gomile ispreturanih igračaka, pocepanog papira, praznih kutija, svih onih trica koje dete u početku rastrese, a posle, svojim neredom, izazivaju njegovo neraspoloženje. Ako se bolest oduži, ne treba previše cicijašiti s presvlakama i čaršavima.

Dečje bolesti drugi deo: ostale tipične dečje bolesti

Na kraju – a to se najviše tiče majke – pružite detetu hranu u što lepšem obliku, što ukusnije posluženu. Supica ili puding deluju sasvim drugačije ako su servirani na lepom tanjiriću, na malom poslužavniku, s ubrusom i čašom vode; ako stižu na krevet u istoj onoj posudi u kojoj su se i kuvali, a majka grabi sadržinu kutlačom, utisak je neprijatan.

Prezaposlena domaćica, koja mora da bdi nad bolesnim detetom i još da vodi brigu o mužu i ostaloj deci, verovatno će pomisliti da su sve to samo “priče“; međutim, tajna detetovog neraspoloženja i nedostatka njegovog apetita može mnogo zavisiti upravo od toga.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>