Ishrana

Sve što je potrebno znati o ishrani

Ne mora niko biti naučnik da bi znao šta za zdravog ili bolesnog čoveka znači ishrana. Izreka “nije važno jesti, nego je važno razumno jesti“ odražava moderan pogled našeg stoleća na ishranu i plod je dugotrajnih istraživanja čovekove sredine, njegovih navika i zahteva u pogledu hrane.

Nije nikakva tajna da postoji i te kakva veza izmeću načina ishrane (u svim razdobljima života, naročito u doba rastenja) i bioloških promena koje se vremenom odvijaju u organizmu.

Svet mikroba i virusa opasan je za čovekovo zdravlje, ali on nije i jedina opasnost. Loša i neispravna ishrana može takoće biti opasna za ljudsko zdravlje kao i mikrobi. Ako hrana ne sadrži dovoljno vitamina, mineralnih soli ili drugih preko potrebnih sastojaka, isto je kao da smo u telo ubacili vojsku nepoželjnih elemenata koji otežavaju na ponekad i blokiraju rad organizma.

Hrana je, dakle, zaista odlučujući faktor, što je i sasvim logično, jer organizam preko nje dobija materije potrebne za neprekidno regenerisanje ćelijskog tkiva u njegovom večnom ciklusu obnavljanja. Hrana koja sadrži osnovne hranljive sastojke sposobna je da obnovi sva oštećenja tkiva i organa koja su izvor mnogobrojnih bolesti. Ona je na kraju “gorivo“ savršenog mehanizma koji se zove – naše telo.

Stoga treba znati jesti.

Na žalost, niko nas ne uči kako da ispravno jedemo, od čega se sastoje različite vrste hrane, kako ih možemo najbolje iskoristiti ili raspodeliti u jednom danu, koliko čega treba jesti u odrećenom razdoblju života ili za normalno obavljanje odrećene delatnosti.

Niko nas, isto tako, ne uči kakve sve štete može sobom doneti neracionalna ishrana. Gojaznost, kostobolja, dijabetes, bolesti krvnih sudova, nisu ništa drugo nego posledice pogrešne ishrane. Pelagra, skorbut i rahitis rezultat su nedostatka vitamina, a anemija je posledica nedostatka minerala.

Racionalna ishrana snabdeva organizam materijama koje su mu svaki dan potrebne. Organizam ispravnom ishranom čuva i obnavlja hemijske materije i kalorije potrebne za fizički rad. Tako, na primer, čoveku je u proseku potrebno

2 lit. vode, 70 g belančevina, 70 g masnoća, 300 g ugljenih hidrata, 4,5 g mineralnih soli i 3,5 g vitamina na dan

Sve što trebate znati o ishrani

Previše kalorija ili prevelika količina jednih materija, a premala drugih, može izazvati poremećaj u razmeni materija (metabolizmu) organizma. Zato treba znati koliko je svakodnevno potrebno kalorija za određen rad. Jedino uz pomoć pravilne ishrane, prilagođene svakom uzrastu i svakoj životnoj okolnosti – mogu se izbeći bolesti i organske smetnje. Tako čovek živi bolje, sporije stari i čiliji stiže do poodmakle starosti.

Umerenost za stolom bitan je element fizičkog i psihičkog zdravlja. Ono u dobroj meri zavisi od dobrog varenja, a dobro varenje počiva na zdravom priboru za varenje i na žlezdama za lučenje probavnih sokova. Dobra probava isto tako zavisi i od dobro ppipremljenog jela, kvalitetnih začina, umerene količine dodataka koji jelu daju specifičnu aromu.

Svi naši recepti su dopunjeni vlastitim vrednostima, izraženim u belančevinama, mastima, ugljenim hidratima i kalorijama. Tako se može bez laboratorijskih analiza ustanoviti hranljiva vrednost svakog pojedinog jela.

Recepti su predviđeni u količini za jednu osobu. No tamo gde naprosto nije moguće jelo pripremiti u tako maloj količini jer bi se izgubili specifična aroma i ukus, koji proizlaze iz veće zapremine sastojaka – recept predviđa obrok za četiri osobe.

Posvetili smo pažnju ne samo stručnom i naučnom stepenu našeg sadržaja nego smo i pazili na zahteve gastronomije – na taj bitni element savremene dijetetike. Ti su zahtevi danas takvi da u najvećoj meri zadovoljavaju potrebe organizma, ali i želju za konzumiranjem ukusnih, tj. dobro pripremljenih jela, bogatih aromom, mirisima, čak prijatnih oku.

Takozvanu “belu dijetu“ – koja se pretežno temeljila na zabranama, svodeći jelo na šturu hranu bez ukusa i mirisa – danas odbijaju i najveći tradicionalisti. Većina recepata je sakupljena iz italijanskog kuvara koji su rađeni i pripremani na temelju najnovijih istraživanja na polju dijetetike.

Odatle, možda, i naša delimična orijentisanost na način ishrane karakterističan za Apeninsko poluostrvo. Italijanska kuhinja ima gotovo svetski renome po svojoj aromatičnosti, ukusu i maštovitosti, a ako dodamo da među receptima ima i dosta francuskih, koji pripadaju internacionalnoj kuhinji – onda znate da ovo možete posebno preporučiti onima koji u hrani nalaze kudikamo više od zadovoljavanja osnovnih potreba: vrhunsko uživanje.

No ni na stolu bolničkog dijetetičara ona neće biti ništa manje poželjan gost.

1 Comment

  1. Anonimni

    08/10/2016 at 11:46 am

    Najgore je to sto smo izgubili sposobnost da slusamo svoje telo. Iskreno mislim da vegetarijanci grese, ali  mislim da i ljudi koji jedu previse mesa grese. Pravilna ishrana je ona u kojoj sve jedemo balansirano . Povrce, voce i meso to je ono sto su jeli ljudi od kojih smo mi potekli. Svaka piramida ishrane jasno pokazuje da se jede raznoliko.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>